Academic year 2015/16

Apstrakt: U prvom delu prezentacije će se pradstaviti Kanadski model finansiranja naučnog istrazivanja u računarstvu, sa fokusom na oblike podsticanja saradnje izmedju privrede i istraživanja, kao i podsticanja stvaranja novih firmi na osnovu istraživanja i ideja studenata. U drugom delu će se predstaviti nekoliko projekata iz oblasti analize tekstova i podataka, koji su inicirani zajedničkim interesima firmi i istraživanja. U viže detalja ce biti prikazan pristup vizuelnoj analizi teksta na osnovu znakovnih n-grama i i CNG mere sličnosti n-gramskih profila. Ovaj metod se pokazao korisnim u analizi autorstva tekstova.
Kratka biografija: Dr. Vlado Kešelj je diplomirao na smeru Računarstva i Informatike, Matematičkog Fakulteta Univerziteta u Beogradu. Odbranio je magistarsku i doktorsku tezu na Univerzitetu u Vaterlou u Kanadi, i od 2002. je profesor na Delhauzi Univerzitetu u Kanadi (redovni profesor od 2011.g.). Dr. Kešelj je takođe Prodekan za Inovacije i Preduzetništvo (Assistant Dean for Innovation and Entrepreneurship). Njegova istrazivačka aktivnost uključuje obradu prirodnog jezika, analizu podataka i poslovnu informatiku.

Da pišem testove? Kako? Zašto? Ko bi trebalo da piše testove? Kakve testove treba pisati? I kada? Koliko testova je dovoljno? Sastavili smo odgovore na ova i mnoga druga pitanja pitanja, ali ne iz knjiga i teorije, nego iz iskustava sa komercijalnih projekata. U detalje ćemo se udubiti uz pomoć pravog projekta sa primerima koji ilustruju kako se pišu različiti tipovi testova i kako se koriste biblioteke za testiranje.

Govorni sistemi za dijalog omogućavaju ljudima govornu komunikaciju sa računarima. Kao takvi imaju razne primene. Koristeći govor kao medium, računarski interfejs omogućava brzu i jednostavnu razmenu informacija. Zadnjih godina, govorni sitemi su postali veoma popularni, što je evidento porastom broja ličnih astistenata kao sto su Siri, Gugl Nau, Kortana i Eho. Glavni problem ovih sistema je da oni ne uče od svojih korisnika, potreban je dizajner da proširi oblast njihovog delovanja i jedenom kad su napravljeni za jedan domen njihovo znanje ne može biti korišćeno za neki drugi domen. U ovom predavanju ću pokazati kako metodi mašinskog učenja bazirani na Gausovim procesima mogu biti korišćeni da reše svaki od navedenih problema. Isto tako pokazaću kako pozitivni rezultati koji su dali ovi metodi otvaraju vrata za buduće istraživanje.

Privatnost vaših podataka je predavanje o privatnosti i bezbednosti podataka na internetu, ali i van njega, namenjeno svima koji žele da saznaju nešto više o tome kako se mogu zaštititi dok pregledavaju vebom. Saznaćete koje greške najčešće pravimo na internetu, kako da se zaštitimo od praćenja i sajber napada, a govorićemo i o podacima koje ostavljamo prilikom korišćenja aplikacija na mobilnim uređajima.

Lokacijski problemi predstavljaju jednu od najznačajnijih i najviše proučavanih klasa problema matematičke optimizacije. Odnose se na određivanje položaja objekata, uglavnom centara koji pružaju usluge, u prostoru u kojem se već nalaze drugi objekti, najčešće klijenti koji predstavljaju korisnike usluga centara. Predmet izlaganja biće analiza i rešavanje dva lokacijska problema: problem određivanja položaja autobuskih terminala (bus terminal location problem - BTLP) i problem uspostavljanja centara za produženu negu pacijenata (long-term care facility location problem - LTCFLP). U ovom izlaganju biće prikazana metaheuristika metoda promenljivih okolina (variable neighborhood search - VNS) za rešavanje BTLP i LTCFLP roblema. Metaheuristike predstavljaju generalizovane strategije računarske inteligencije (soft computing strategies) dizajnirane da efikasno pronađu kvalitetna rešenja problema matematičke optimizacije. One se najčešće primenjuju na kompleksnim problemima gde egzaktne metode ne mogu da nađu rešenje koristeći raspoložive vremenske i memorijske resurse. VNS je metaheuristika zasnovana na jednom rešenju i pretraživanju njegovih okolina. Sastoji se iz dve osnovne faze, faze razmrdavanja – pomeranja u tekućoj okolini do nekog rešenja (shake phase) i faze popravljanja – lokalne pretrage (local search phase).
BTLP predstavlja diskretni lokacijski problem koji podrazumeva uspostavljanje velikih autobuskih terminala (centara) kojim će se omogućiti da klijenti budu što kvalitetnije opsluženi uslugama terminala, odnosno da budu što bliži terminalu koji im pruža uslugu. Klijenti predstavljaju autobuske i metro stanice javnog prevoza i poznat je broj dnevnih korisnika za svakog klijenta. Za rešavanje BTLP problema VNS metodom biće predstavljena unapređena lokalna pretraga, zasnovana na brzoj razmeni okolina koja se koristi za rešavanje problema p-medijane, kombinovana sa smanjenom veličinom okoline koja je osobina problema pokrivanja korisnika.
LTCFLP predstavlja diskretni lokacijski problem koji podrazumeva da uspostavljeni centri budu što ravnomernije opterećeni zahtevima klijenata. Problem je nastao kao deo planiranja sistema zdravstvene zaštite u Južnoj Koreji. Klijenti predstavljaju lokacije na kojima se nalaze grupe pacijenata kojima je potrebna produžena nega, dok uspostavljeni centri predstavljaju lokacije na kojima će se izgraditi zdravstveni centri koji će pružati negu pacijentima. Za rešavanje LTCFLP problema VNS metodom biće predstavljena nova struktura podataka, zasnovana na brzoj razmeni okolina, uz pomoć koje će se vremenska složenost jedne iteracije lokalne pretrage smanjiti na O(n∙max(n,K²)) u odnosu vremensku složenost poznatu u literaturi O(K²n²), pri čemu n predstavlja broj potencijalnih centara, dok K predstavlja maksimalan broj uspostavljenih centara.

Razvoj web aplikacija koriščenjem JavaScript-a i ECMAScript 6

Saznaćete nešto više o trendovima u web development-u kao i šta je TypeScript i zašto ga koristiti? AngularJS 2.0 JavaScript framework kroz primer aplikacije (components, dependency injection, templates, routing and navigation, pipes, lifecycle hooks...). Stavke predavanja – oblasti koje će obraditi: ECMA 6 standard, TypeScript, Single Page Applications, Angular 2.0

Problem zadovoljivosti u odnosu na teoriju (eng. Satisfiability Modulo Theory (SMT)) je problem ispitivanja da li postoji model neke unapred zadate teorije prvog reda u kome je data formula tačna. Procedure za rešavanje SMT problema zovu se SMT resavači. Većina modernih SMT rešavača je zasnovano na DPLL(T) pristupu, što znači da se sastoje iz DPLL zasnovanog SAT rešavača (tj. procedure za ispitivanje iskazne zadovoljivosti) i specifičnih procedura odlučivanja za ispitivanje zadovoljivosti konjunkcija literala nad konkretnim podržanim teorijama. Iako teorija T može biti bilo koja odlučiva teorija prvog reda, SMT rešavači obično podržavaju teorije koji im omogućavaju primenjivost u oblasti verifikacije softvera, gde se moderni SMT rešavači tipično koriste (teorija jednakosti sa neinterpretiranim funkcijskim simbolima, linearna celobrojna i realna aritmetika, teorija nizova, teorija bitvektora, i sl.).
Jedan pravac unapređivanja SMT rešavača je definisanje novih SMT teorija. Ugradnja procedura odlučivanja za nove teorije u postojeće SMT rešavače omogućila bi širu primenjivost SMT tehnologije u rešavanju problema iz drugih oblasti. Jedna takva primena je rešavanje problema zadovoljavanja ograničenja (eng. Constraint Satisfaction Problem (CSP)). Ovi problemi su najčešće formulisani nad konačnim domenima, pa postojeće SMT teorije nisu prilagođene rešavanju ovakvih problema. U okviru predložene disertacije biće formulisana nova SMT teorija koja će definisati sintaksu i semantiku nekih najčešćih globalnih ograničenja (pre svih ograničenja uzajamne različitosti, eng. alldifferent), a zatim će za tu teoriju biti razvijena procedura odlučivanja koja bi bila ugrađena u DPLL(T) zasnovan SMT rešavač. Ova procedura biće zasnovana na postojećim CSP tehnikama, ali će te tehnike biti prilagođene SMT kontekstu i po potrebi proširene i unapređene.
Drugi skup tehnika kojima se SMT rešavači mogu unapređivati su tehnike paralelizacije, pre svega zahvaljujući ubrzanom razvoju višejezgarnih procesora koji su danas već uveliko dostupni. Tipični pristup u paralelizaciji SMT rešavača je tzv. paralelni portfolio, gde se više različito podešenih instanci rešavača pokreću istovremeno nad istom instancom problema, dok neka od njih ne pronađe rešenje. Alternativni pristup je paralelizacija vremenski zahtevnih algoritama u okviru procedura odlučivanja ugrađenih u SMT rešavače. Cilj predložene disertacije je da se ispitaju mogućnosti ovakvih tehnika paralelizacije, da se uporede sa portfolio pristupom, kao i da se ispitaju mogućnosti hibridizacije ove dve tehnike.

Planiranje kretanja je proces u kom se na osnovu datog početnog i krajnjeg stanja, i informacijama o okolini, nalazi putanja mobilnog robota u slobodnom prostoru. Taj process je računski veoma skup. Preciznost sensora, mehanička ograničenja, i okolina koja se menja dodatno komplikuju izračunljivost tog procesa. Poslednjih godina metodi vestačke inteligencije i mašinskog učenja su pokazali ohrabrujuće rezulate u prevazilaženju ovih problema pri rešavanju putanja. U ovom izlaganju ću vam dati u kratki uvod u Goglov samuupravaljući automobil. Zatim ću predstaviti kontrolu kvadrotora sa pojačanim učenjem (reinforcement learning) u kontinuiranom Markovljevom odlučujećem procesu. Na kraju ću zavrsiti sa diskusijom primene ideja iz planiranja kretanja na računarstvo, kako bi se postiglo adaptivno računarstvo koje tolerise pogrešne ulazne podatke ili greške pri izvršavanju programa.

Top Eleven igra ogroman broj igrača sirom sveta. Među njima je moguće naći veliki broj navika i šablona ponašanja. Da bismo na najbolji način prepoznali te šablone, u Nordeusu upotrebljavamo najnovije algoritme i tehnologije iz oblasti mašinskog učenja, i tim saznanjima optimizujemo korisničko iskustvo igrača i aktivnosti našeg Marketing tima. Predstavićemo kako koristimo konvolucione neuronske mreže kako bismo veliki broj akcija naših korisnika (“klikova”) pretvorili u znanje o njihovim navikama. Ovom prilikom ćemo i studentima predstaviti mogućnost da se prijave na tromesečnu praksu u Nordeusu gde bi dobili priliku da rade na sličnim problemima.
Biografije:
Nenad Živić - Data Scientist, zadužen za sistemski dizajn Nordeusove najpoznatije igre - Top Eleven - Be a Football Manager. Stekao je Master diplomu Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu iz računarskih nauka sa fokusom na mašinsko učenje, a trenutno je i student doktorskih studija na istom fakultetu. Ima tri godine iskustva u pravljenju algoritama primenljivih u oblastima ekonomije, procesiranja govornog jezika i računarskih igara.
Miloš Milošević - Data Scientist, zadužen sa dizajniranje, implementaciju i održavanje prediktivnih modela, sa fokusom na njihovoj brzini, pouzdanosti i skalabilnosti. Miloš je i deo tima koji brine o infrastrukturi sistema distribuirane baze podataka. Prethodni rad zasniva mu se na dizajniranju sistema algoritama za normalizaciju podataka o proizvodima uvezanih sa podacima socijalnih mreža. Završio je Računarski fakultet u Beogradu. Igor Anđelković - Data Scientist karijeru je započeo rešavanjem problema u medicini primenom prediktivnog modelovanja. Autor je nekoliko naučnih radova iz ove oblasti. Nakon petogodišnjeg rada na Katedri za Računarsku tehniku i informatiku na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, rad nastavlja u industriji igara, gde je radio na praćenju metrika, vizuelizaciji podataka, pravljenju statističkih eksperimenata i implementaciji algoritama mašinskog učenja. Trenutno je vođa Analytics tima u Nordeusu, gde vodi osmočlani tim vrhunskih Data Scientist-a i Data Engineer-a.
Nordeus je kompanija koja se bavi razvojem video igara. Kompanija je osnovana 2010. godine u Beogradu sa ciljem da milionima korisnika pruži jedinstveno iskustvo u igranju najboljih online igara. Za vrlo kratak period kompanija se proširila od jednog tročlanog tima do preko 150 zaposlenih u tri kancelarije - Beograd, Dablin i London. Nordeus je zvanično najbolji evropski gaming startup za 2011 i jedna od najbrže rastućih gaming kompanija. Već četiri godine za redom kompanija je izabrana za najboljeg poslodavca u Srbiji i regionu. Top Eleven je najigranija sportska video igra na svetu sa preko 10 miliona mesečno aktivnih korisnika i 5 miliona dnevno aktivnih igrača na Facebook­u, Android i iOS uređajima. Igrači imaju prilike da učestvuju u ligama, kupovima ili Ligi šampiona, da kupuju, prodaju i treniraju igrače. Mogu da grade stadion i učine sve što je u njihovoj moći da postanu profesionalni Top Eleven menadžeri u izazovnom online okruženju. Menadžerima se pruža i mogućnost praćenja mečeva uživo ali i potpuno unificirano igračko iskustvo bez obzira na platformu.

Milan Ivanović, Web developer @ Devana Technologies

Svaki četvrti sajt na internetu je kreiran uz pomoć WordPress-a, a Devana Technologies kroz svoj ManageWP proizvod predstavlja primer jednog od najuspešnijih poslovanja na globalnom WP tržištu, i to iz Beograda. Kroz ovu radionicu ćemo imati priliku da se upoznamo sa osnovama platforme, sa fokusom na razumevanje fajl strukture i sticanju neophodnog znanju za početak razvoja jedne WP teme.

Протеини, као главни извршни биолошки макромолекули, јесу ниске (линеарни полимери) у чији састав улази 20 аминокиселина (“слова”). Дезоксирибонуклеинска киселина (ДНК), која носи информацију о структури и функцији биолошких макромолекула је ниска састављена од 4 “слова” (нуклеотида, тј. азотних база). Редослед аминокиселина у протеинским нискама одређен је редоследом три узастопна нуклеотида који чине триплет, генетски код или кодон. Кодони чине гене, подниске или сегменте ДНК молекула. Како је већина аминокиселина кодирана већим бројем кодона (2-6), каже се да је генетски код редундантан, тј. дегенерисан. Често се појављују склоности према одређеним кодонима и овај феномен се означава као употреба кодона (енг. codon usage bias). Одређивање склоности организама према употреби кодона представља проблем који још увек није решен. Развијене су бројне биоинформатичке методе (мере) за анализу склоности према одређеним кодонима. Мере употребе кодона описују или предвиђају различита својства: ниво експресије гена, одступање од равномерне употребе кодона, разлику у односу на други ген или скуп гена. Одређивање CU склоности се састоји у израчунавању вектора фреквенција појединачних кодона на нивоу гена, скупа гена или комплетног генома, који се потом користе у конкретној анализи. Биће дат преглед до сада урађених истраживања у циљу развоја модела заснованог на употреби кодона у скупу од преко 4000 прокариотских организама различитих фамилија. У оквиру утврђивања утицаја употребе кодона на неке од структуралних карактеристика аминокиселинских ниски појединачних организама и/или група организама, биће приказан утицај употребе кодона на неуређеност протеина. Такође ће бити дат преглед неких од постојећих мера за употребу кодона, применљивих на горе поменути скуп организама. У излагању ће бити приказане и смернице за истраживање везано за одређивање зависности употребе кодона у односу на функционалне/структуралне карактеристике протеина, као и склоност употребе кодона у зависности од фамилије којој припада организам који садржи анализиране протеине.

U okviru predavanja, RTRK institut će dati odgovore na naredna interesantna pitanja: Šta stoji iza trenutne revolucije u oblasti razvoja softvera za automobilsku industriju? Šta je ADAS i koliko smo daleko od vozila koja upravljaju autonomno? Kako se rešavaju problemi bezbednosti i pouzdanosti ovakvih sistema? Koja znanja su potrebna da bi se softver inženjeri bavili ovim poslom? Šta je Audi zFAS i šta RT-RK institut radi u ovoj oblasti? Predavač: Danijel Spasojević, Team Leader Automotive SW, RTRK

U ovom izlaganju biće prikazana paralelizovana implementacija memetskog algoritma koji predstavlja metaheuristiku zasnovanu na hibridizaciji evolutivnog algoritma i lokalne pretrage. Algoritam je implementiran na programskom jeziku C#, a za potrebe paralelizacije korišćena je biblioteka Task Parallel Library (TPL) u okviru .NET okruženja. Ovakav pristup omogućava i izvršavanje algoritma u oblaku (Cloud Computing).
Posebna pažnja biće posvećena različitim problemima paralelizacije algoritma i biće prikazana neka od rešenja. Osnovnu strukturu implementiranog memetskog algoritma čini ciklična primena niza evolutivnih operatora i lokalne pretrage na jedinkama populacije do zadovoljenja nekog od kriterijuma zaustavljanja. Funkcija prilagođenosti izračunava se paralelno na svim jedinkama populacije. Ukrštanje jedinki realizovano je paralelnom primenom operatora ukrštanja na parove jedinki. Mutacija je realizovana paralelnom primenom operatora mutacije na svaku jedinku pojedinačno. Primeni ovog operatora prethodi paralelna agregacija svih jedinki, kako bi se odredili „zaleđeni“ bitovi. Računanje funkcije cilja i lokalna pretraga su takođe paralelizovani, odnosno simultano se izvode na odgovarajućim jedinkama.
U situacijama kada se navedeni operatori izvršavaju paralelno, redosled izvršavanja njihovih operacija ne mora da bude uvek isti zbog čega algoritam prestaje da bude deterministički. U ovoj implementaciji predstavljen je novi pristup za rešavanje navedenog problema koji podrazumeva posebno modelovanje odgovarajućih operatora.
Ponašanje algoritma biće analizirano pri rešavanju Lokacijskog problema snabdevača neograničenog kapaciteta u više nivoa (MLUFLP - Multilevel Facility Location Problem). Na kraju će biti prikazani efekti paralelizacije algoritma.

Праксе из рачунарства - први кораци професионалца: пријаве, интервјуи и искуства

Праксе представљају шему која је учинила будућим рачунарским научницима (поготово програмерима) врло олакшан улаз на компетитивно тржиште послова. Оне представљају могућност да се, још током студија, на кратак период (2-3 месеца) студенти директно укључе у рад компанија које их интересују, што углавном са собом доноси и сигурну понуду за посао по завршетку.
Поред овога, праксе потенцијално нуде и многе друге погодности: компетитивне услове рада, прилике за путовања у највеће светске центре технологије, рад на (хард/софт)веру који је критичан за рад компаније, као и генерално побољшање личних способности.
Ови концепти можда делују недостижно неким студентима из Србије. Овим предавањем жеља је да се, пре свега, демистификује цео процес: од процеса пријављивања, преко интервјуа, све до самог рада на праксама - и да се покаже да наши студенти имају сасвим довољна знања за исте.
Области о којима ће се причати укључују развој софтвера и тестирање (MDCS, Google), истраживачки рад (University of Cambridge), хардверско програмирање за FPGA платформе (Altera), као и функционално програмирање за развој софтвера у финансијском сектору (Jane Street Capital).
О предавачу: Петар Величковић је завршио Математичку гимназију у Београду 2012. године, а основне студије рачунарских наука на Универзитету Кембриџ 2015. године, са троструком првом класом и бронзаном медаљом на ACM-ICPC NWERC студентском такмичењу из програмирања. Тренутно се бави истраживачким радом из области машинског учења и биоинформатике, са објављеним радом у Оксфордском часопису Journal of Complex Networks.

U klasičnoj matematici postoji mnogo rayličitih geometrija. Veze između različitih geometrija su jake. Na primer, može se pokazati da Dekartova ravan predstavlja model formalnih teorija geometrije. Iako su Euklidovi Elementi jedan od najuticajnih radova iz matematike, on nije sasvim precizan, neki dokazi su bili nekompletni ili su imali greške. Ove praznine su uticale na pojavu drugih aksiomatskih sistema čiji je cilj bio da daju formalnu aksiomatizaciju Euklidove geometije. Najvažniji su Hilbertov sistem aksioma, sistem aksioma Tarskog.
Značajna alatka za istraživanje osobina objekata u različitim geometrijama su kompleksni brojevi i njihovo otkriće je bitno uticalo na razvoj geometrije. Zamenom Dekartove koordinatne ravni kompleksnom ravni dobijaju se jednostavnije formule koje opisuju geometrijske objekte. Primena kompleksih brojeva je posebno značajna za geometriju Lobačevskog i izučavanje neeuklidskih geometrija. Posebno značajne za izučavanje su izometrije kompleksne ravni koje se nazivaju Mebijusove transformacije.
Potreba za rigoroznim zasnivanjem matematike postoji veoma dugo i sa razvojem matematike povećavao se i stepen rigoroznosti. Često, mehanički provereni dokazi popunjavaju praznine koje postoje u definicijama i dokazima i upućuju na dublju analizu teme koja se izučava. Sa pojavom računara pojavila se mogućnost mašinski proverivih dokaza i pojavili su se sistemi za formalno dokazivanje teorema.
Postoje dve grupe sistema za proveru dokaza, jedni su automatski, a drugi su zasnovani na interakciji korisnika i računara. Sistemi zasnovani na iterakciji korisnika i računara su poluautomatski, oni kontrolišu ispravnost dokaza i pronalaze, ako je to moguće, automatske dokaze. Nazivaju se asisteni za dokazivanje teorema. Među automatskim dokazivačima posebno se izdavajaju automatski dokazivači u geoemtriji koji se imaju analitički pristup u dokazivanju i po uspešnosti izdavajaju se Vuov metod i metod Grebnerovih baza.
Biće prikazana formalizacija analitičke geometrije u okviru asistenta za dokazivanje teorema i biće pokazano da je ona model sistema aksioma Tarskog i sistema aksioma Hilberta. Biće predstavljena formalizacija teorije proširene kompleksne ravni, njenih objekata i njenih transformacija.

Сајбер претње и веб безбедност

Фондација Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС) у сарадњи са Спортским удружењем Математичког факултета, 29. октобра организује предавање Сајбер претње и веб безбедност. Предавање ће се одржати на Математичком факултету (Студентски трг 16, Београд), у сали 718 од 18:15 до 20:15. Ово је једно у низу серије предавања за студенте и заинтересовану јавност, које РНИДС током октобра организује у оквиру Европског месеца сајбер безбедности који спроводи Агенција ЕУ за безбедност мрежа и података (ENISA). РНИДС се већ трећи пут придружује овој манифестацији. О личној веб безбедности, малициозним програмима, друштвеном инжињерингу и начинима заштите и усавршавања у области сајбер безбедности говориће:

• Бошко Радивојевић, директор компаније Mainstream
• Јован Шикања, администратор за безбедност компаније Лимундо
• Жарко Кецић, руководилац Сектора за ИКТ услуге у РНИДС-у
• Александар Костадиновић, систем администратор у РНИДС-у

Поред овог, РНИДС у октобру организује још два предавања и панел дискусију на исту тему.

Више информација овде: http://skr.rs/YkK

Razvoj računarstva i informatike na Matematičkom fakultetu počinje šezdesetih godina 20. veka kada su u program matematičkih studija uvedeni prvi informatički predmeti. (Preciznije, izučavanje računarstva i informatike započinje na Odseku za matematiku, mehaniku i astronomiju Prirodno-matematičkog fakulteta, koji kasnije prerasta u Matematički fakultet.) Autor ovih redova prvi put se upoznaje sa računarskim predmetima početkom sedamdesetih godina prošlog veka kao student 3. godine na Odseku za matematiku mehaniku i astronomiju. Za praktičnu obuku iz programiranja tada je korišćen računar Matematičkog instituta IBM-360/44. Sve do 1977. godine praktično su postojala samo 2 računarska predmeta (na glavnom, matematičkom, B-smeru): Programiranje i matematičke mašine (3 semestra) i Uvod u kibernetiku (1 semestar). Celokupni razvoj računarstva i informatike od početka je bio skopčan sa ljudskim resursima i tehničko-tehnološkim resursima. Godine 1977. Centar za multidisiplinarne studije kupuje mini-računar PDP 11/70 i smešta ga u prostorije Matematematičkog fakulteta (sadašnja RLAB) tako da su ga mogli koristiti nastavnici i studenti Matematičkog fakulteta. Tada su se stekli uslovi za otvaranje novog smera (tzv. E-smer), kada se uvodi niz novih računarskih predmeta i prvi put počinje na pravi način da se izučava računarstvo i informatika na Matematičkom fakultetu. Ovaj smer je 1982. osavremenjen i preimenovan u R-smer koji i danas postoji. Sa uvođenjem novih predmeta porastao je broj nastavnika, odnosno, asistenata. Nakon toga, formira se Katedra za računarstvo i informatiku, njoj se priključuje određen broj ljudi iz tadašnje Računarske laboratorije, a praktična obuka studenta se izvodi na terminalima koji su povezani sa računarom IBM-370 Republičkog statističkog zavoda. Ubrzo PC računari postaju sve aktuelniji i celokupna praktična obuka orijentiše se na PC kompatibilne računare. Kvalitativni skok u razvoju informatike i računarstva napravljen je 2005. godine kada je na Matematičkom fakultetu napravljen I-smer. Zbog povećanja obima posla, znatno je uvećana i Katedra za račuanarstvo i informatiku. Od tada pa do danas, interesovanje za studiranje na R i I smeru neprekidno raste.

Велика популарност, посећеност и све већа поузданост информација које се на Википедији пласирају, ствара потребу за брзом и ефикасном претрагом и повезивањем информација на њој.
Ово излагање има за циљ увид у семантичко порекло чланака Википедије, биће презентована идеја креирања стабла онтологије за категорију којој чланак припада. Креирање стабла онтологије за задату категорију има за циљ дефинисање хијерахијске везе између категорија. Свака категорија је класа која, у зависности од типа, има своју подкласу и надкласу, а сама класа као инстанце има чланке који јој припадају. Овим је увид у семантичко порекло чланка у великој мери прегледнији.
Такође, проблем који покушавамо да решимо коришћењем семантичког веба, а на који се, прилоком претраге информација на Википедији наилази, је немогућност ефикасне претраге по концептима и категоријама. Улаже се све више истраживачких напора на самом вебу са циљем да се повећа ефикасност претраживања до добијања релевантних, нама значајних информација. Ово излагање има за циљ приказ идеје издвајања информација из инфокутија чланака Википедије у семантичку XML базу података, што ће омогућити ефикаснију и брзу претрагу тих података са циљем добијања конкретног одговора.

U relacionim bazama podataka razvijeni su mehanizmi diskrecione kontrole pristupa (DKP) koju čine DAC (eng. Discretionary Access Control) i RBAC (eng. Role Based Access Control). DKP mehanizmi omogućavaju upravljanje upotrebom sistemskih privilagija korisnika u SUBP ili privilegijama nad objektima BP. Pomoću nje nije moguće kontrolisati korisnički pristup pojavljivanjima podataka (kolekcije instanci) i kolonama tabele za operacije. Treba da se autorizuje vidljivost podataka i ovlaštenje korisnika nad podacima. Praktične okolnosti u kojima nije prihvatljivo da svi korisnici vide sve podatke su česte. Ta situacija uobičajeno je rešavana parcijalno dopunom osnovnog modela podataka pogledima, upotrebom sinonima i pažljivim dopunama API logike aplikacije što je uzrokovalo niz nedostataka. U magistarskom radu kandidata urađena je formalizacija teorije restriktivne autorizacije (RA) kroz kreiranje DRA (Diskreciona restriktivna autorizacija) kao formalnog osnova za istraživanje i realizaciju opšteg rešenja RA autorizacije u relacionim i drugim tipovima BP. Provera DKP ovlaštenja vrši se u fazi prevođenja upita i operacija dok se DRA provera vrši u fazi izvršenja. DRA kao skupovna formalizacija restriktivne autorizacije uvodi pojam R-kompletne autorizacije. Model M restriktivne autorizacije u BP je restriktivno kompletan ukoliko je najmanje semantički ekvivalentan DRA formalnom modelu restriktivne autorizacije. Otklanjajući nedostatke velike kardinalnosti evidencije privilegija u DRA, performansi implementacije DRA, višeznačnih zavisnosti kao i druge nedostatke, razvijen je R-kompletan sistem MRA C. Sintezom teorijskih i postojećih praktičnih rezultata, sopstvenog partikularnog za MLS (Multi Level Security) i komercijalnih, u magistarskom radu je razvijen opšti R-kompletan sistem EMRA (model + aspekti implementacije sistema) za relacione BP. Dobijeno opšte rešenje za relacione BP zadovoljava i industrijske zahteve za skalabilnošću, performansama i integrabilnošću u RSUBP. EMRA postaje osnov za teorijsko i praktično istraživanje restriktivne autorizacije u drugim tipovima i novijim modelima baza podataka. Transformacijom relacionog rešenja u OOSUBP kreira se rešenje OMRA za objektne BP. Otvoren je niz pitanja od kojih najbitnije da li je moguće postići autorizaciju tipa DKP i EMRA u drugim bazama podataka koje nisu strukturirane kao relacione i objektno-orjentisane baze podataka. Zbog istih motiva primene potrebna je RA nad dokumentima ili njihovim elementima nad kolekcijom XML dokumenata i u XML dokumentima. Iako je u XML proširenim (enabled) bazama lakše rešiti RA nad kolekcijom dokumenata koristeći proširena relaciona rešenja, u prirodnim (native) XML BP nema rešenja RA bez sistematičnog pristupa.Situacija se usložnjava ako uvedemo JSON format dokumenata i noSQL BP u istraživanje. U postojećim istraživanjima i rešenjima za XML i noSQL baze nema primene R-kompletne autorizacije.Postavlja se i pitanje da li sistematično rešavanje RA u relacionim i nerelacionim bazama podataka može uticati na formiranje novog ili proširenje postojećeg standarda za upitne jezike u bazama podataka. Ova doktorska disertacija treba da ponudi odgovore na postavljena pitanja.

У међународном транспорту контејнера, преко океана и копна, присутни су практични проблеми везани за оптимизацију ове врсте транспорта. Међу параметрима оптимизације најчешће се посматрају цена, време и загађење. У излагању ће бити представљен уочени проблем, начини и приступи како је то до сада решавано у литератури, а потом и очекивани допринос истраживања овој теми.
У самом проблему основни циљ је да се оптимизује транспорт од једне полазне далекоисточне луке до једног одредишта које се налази унутар европског копна. Проблем се усложњава јер се транспортом океаном бави више бродара. Они превозе робу од полазне луке до једне од европских лука. Сем тога, могуће је да сваки бродар до сваке луке има више сервиса, а сервиси се могу разликовати по дужини и времену трајања пута. Сваки бродар до сваке луке има своју цену транспорта, као и лучке трошкове. Од европских лука до циљног места могуће је довести контејнере неким од три вида транспорта: камион, железница или река. Од неких лука постоје само поједини од ових видова транспорта. Проблем се додатно усложњава пошто постоје три стандардне врсте контејнера који се разликују по величини, тј. по максималним капацитетима масе и запремине.
За потребе решавања ових проблема могу се развијати математички модели који се потом могу програмски имплементирати. Осим једнодимензионих оптималних вредности, могу се одређивати и трасе које су оптималне по два критеријума (цена и време, цена и загађење, време и загађење), или по сва три.
У досадашњем раду овде је приликом рачунања оптималних решења примењивано више приступа. Међу њима су Парето 2д и 3д оптимизација, као и метахеуристичке методе. Коришћена је и метода тежинских коефицијената којом се сваком од параметара одређује утицај. Ове методе су имплементиране углавном у Matlab-у. Осим тога, коришћени су C и Lingo. За тестирање имплементираних математичких модела коришћени су реални подаци присутни у пракси и прикупљени од фирми које се овим баве. Приступ целом проблему је направљен тако да се може применити и на све друге ситуације када се део транспорта одвија преко океана, а одредиште је негде унутар копна, довољно је само заменити улазне податке у систему.
Истраживање се, осим налажења оптималне трасе за задате улазне податке и критеријуме оптимизације, односи још и на уопштење уоченог проблема. Омогућено је да корисник зада масу и запремину свог пакета који жели да превезе, при чему маса и запремина значајно могу да превазилазе капацитете једног контејнера. Осмишљен је алгоритам, који у зависности од капацитета масе и запремине сваког типа постојећих контејнера, генерише све могуће расподеле полазног пакета на контејнере различитих типова. Пошто је циљ оптимизација, овде се имало у виду да највише један контејнер може остати непопуњен. Такође, ради поједностављења, сматрало се да је полазни пакет равномерене густине.