Academic year 2013/14

Алгоритми интелигенције ројева могу да се унапређују на различите начине. Унапређења алгоритама ројева у општем смислу могу да буду таква да највећим делом задржавају основну стуктуру алгоритма и мењају поједине детаље, или мењају понашање алгоритма увођењем битно нових елемената. Друга поменута група унапређења алгоритама ројева односи се пре свега на меметске и хибридизоване алгоритме. Меметски алгоритми настају инкорпорацијом неке од метода локалне претраге у алгоритам ројева. Други начин за имплементацију значајнијих промена у функционисању алгоритама ројева је мешање, тј. хибридизација различитих приступа. Неки хибридни алгоритми користе различите алгоритме у зависности од проблема који се оптимизује, док други врше динамичко пребацивање с једног на други алгоритам у току извршавања. У хибриду ниског нивоа, одређена функција једног алгоритма (типично фунцкија претраге) се замењује методом другог алгоритма. Код хибрида високог нивоа, комбијују се различити алгоритми ројева, али без мењања начина на који сваки од појединачних алгоритама функционише. Код хибридних алгоритама који функционишу по принципу смене (енг. relay hybridization), алгоритми се примењују један за другим, тако што сваки наредни алгоритам као улаз користи излаз претходног. Код хибридних алгоритама који се базирају на „тимском раду“, сваки алгоритам изводи претрагу независно од осталих. Такође, хибридни алгоритми могу да буду глобални и парцијални. Код глобалних хибрида сви алгоритми врше претрагу целог простора претраге, док се код парцијалних хибрида, врши декомпозиција оптимизационог проблема на под-проблеме, а затим сваки алгоритам решава под-проблем за који је задужен.Ова област је врло актуелна и литература се свакодневно значајно увећава многим радовима у најпрестижнијим часописима. Хибридни алгоритми ројева не настају „случајном“ комбинацијом појединих функционалних елемената и процедура различитих алгоритама, већ су они утемељени на свеобухватном изучавању начина на који алгоритми који се хибридизују функционишу. На тај начин се у хибридни алгоритам инкорпорирају предности једних, док се истовремено елиминишу недостаци других алгоритама. Хибридни алгоритми ројева често дају много боље резултате од основних имплементација. У тези ће бити размотрени недостаци и слабости у механизмима претраге простора дозвољених решења постојећих имплементација метахеуристика интелигенције ројева, пре свега у самој једначини претраге. За потребе овог истраживања, имплементирано је више оригиналних алгоритама ројева, како за бенчмарк проблеме, тако и за специфичне проблеме глобалне оптимизације са, или без ограничења. Такође, примењено је и неколико модификованих (унапређених) алгоритама. На основу добијених карактеристика и понашања пронаћи ће се начини за побољшање постојећих метахеуристика хибридизацијом и ново добијени алгоритми биће верификовани упоређењем са тренутно најбољим познатим алгоритмима у литератури за поједине тешке оптимизационе проблеме.

Оптимизациони алгоритами базирани на популацијама најчешће користе оператор селекције за избор квалитетних решења популације и оператор рекомбинације ових решења у циљу креирања бољих решења. Након примене оператора рекомбинације, нова решења се умећу у популацију уместо других решења, најчешће оних који имају недовољно добру вредност функције подобности. Приликом одлучивања о уметању нових решења у популацију може се додатно захтевати испуњење различитих типова ограничења. Поред ова два стандардна оператора, ови алгоритми често користе и оператор мутације који на случајан начин модификује решења након примене оператора рекомбинације. Фундаментални концепти алгоритама базираних на популацијама су способност експлоатације и експлорације. Експлоатација подразумева способност алгоритма да примени знање о претходно пронађеним добрим решењима, док се експлорација односи на истраживање нових области простора претраге. Експлоатација и експлорација су у међусобној контрадикцији, тако да баланс ових способности утиче на квалитет оптимизационих резултата. Основно питање на које су истраживачи у великом броју објављених радова покушавали да дају одговор јесте које компоненте алгоритама базираних на популацијама утичу на експлоатацију и експлорацију. Дуги низ година важило је уверење да оператор селекције утиче на експлоатацију, док оператори рекомбинације и мутације производе експлорацију. Међутим, новија истраживања указују да сва три оператора утичу и на експлоатацију и на експлорацију, тј. да се ниједан од ових оператора не може посматрати као компонента која искључиво утиче на једну од ових способности. Додатно се показује да још две компоненте, величина популације и репрезентација потенцијалних решења утичу на операторе селекције, рекомбинације и мутације, а самим тим и на способности експлоатације и експлорације. Из поменутих истраживања се може закључити да је одређивање границе између процеса експлоатације и експлорације сложен проблем. Теза ће се бавити бољим разумевањем способности експлоатације и експлорације у циљу унапређења перфоманси побољшањем односа ових способности. Уочено је да се код различитих алгоритама ово може постићи помоћу једног или комбинацијом следећих начина: успостављањем новог односа експлоатације и експлорације у самом механизму претраге, увођењем нових оператора селекције, комбиновањем различитих механизама претраге, увођењем нових контролних параметара, као и финим подешавањима вредности контролних параметара. За потребе овог истраживања, имплементирано је више оригиналних алгоритама базираних на популацијама и развијено неколико унапређених алгоритама. Ови алгоритми су тестирани на великом скупу стандардних бенчмарк проблема који обухватају различите типове функција. Велики број тестираних проблема укључује различите типове и број ограничења, са различитим односима региона који се састоје од скупа решења који задовољавају сва ограничења (енг. feasible regions) и целог простора претраге. Поред стандардних бенчмарк проблема, ови алгоритми су примењени и за решавање специфичних проблема из различитих области који се своде на проблеме непрекидне оптимизације. Квалитет добијених решења верификоваће се побољшањем тренутно најбољих решења познатих у литератури.

Изузетно брз раст броја текстова на Интернету: блогова, е-комерц сајтова, форума, дискусионих група, система за пренос кратких порука, друштвених мрежа и портала за објаву вести нагласио је важност и субјективног мишљења аутора текста. Постало је врло важно добити, осим чињеничне информације, и субјективну оцену неког догађаја, услуге или производа. Данас постоји општи интерес јавности и за таквим видом информација. Од појединачних интереса купаца који желе да знају мишљења других људи пре куповине производа или услуге, преко производних и трговинских компанија заинтересованих за позитивне и негативне критике о својим производима и услугама, до политичких организација и влада држава које желе да имају информације о мишљењу бирача.
Ова докторска теза, чији је основни задатак анализа емоција у тексту, представља истраживање које се односи на класификацију осећања (енг. sentiment classification) на нивоу докумената, на српском језику, вероватносном методом машинског учења максималне ентропије. У раду се предлажу, примењују и оцењују модификације ове методе употребом лексичко-семантичке мреже WordNet и уводи се и имплементира специјализовани лексичко-семантички ресурс.
Генерисан је и први свеобухватни систем за сентимент анализу текста на српском језику уз помоћ семантичких ресурса. Приликом изградње система SAFOS који представља интегрисани систем за сентимент класификацију на нивоу докумената, коришћена су два основна приступа: машинско учење и онтолошко закључивање. Резултати постигнути у првој фази, применом предложених побољшања вероватносне методе максималне ентропије бољи су од основних. У другој фази истраживања предлаже се, примењује и оцењује даље побољшање тачности сентимент класификације увођењем метода препознавања фигуративног говора онтолошким закључивањем.

Konstrukcije lenjirom i šestarom predstavljaju jedan od najstarijih i najizazovnijih problema u elementarnoj matematici. Glavni problem pri njihovom rešavanju predstavlja ogroman prostor pretrage jer se konstrukcijski koraci mogu primeniti na veliki broj načina. Dodatni problem predstavlja činjenica da su neki od konstruktivnih problema nerešivi (na primer, problem trisekcije ugla), tj. geometrijske figure sa nekim osobinama nemoguće je konstruisati lenjirom i šestarom.
Preliminarni ciljevi predlozene doktorske teze su sledeci:

• analiza poznatih korpusa (na primer, Vernikov korpus) problema konstrukcije trougla, sa namerom da se otkrije malo jezgro relevantnog geometrijskog znanja, što bi vodilo prvoj sistematizaciji geometrijskog znanja u oblasti staroj nekoliko hiljada godina.
• razvoj novih algoritama i alata za automatsko dokazivanje teorema geometrije u svrhe rešavanja problema konstrukcije. U ove svrhe razvijen je dokazivač za koherentnu logiku ArgoCLP, sa modulom za generisanje dokaza u čitljivom i mašinski proverivom obliku i modulom za pojednostavljivanje dokaza u koherenetnoj logici.
• uočeno geometrijsko znanje će biti iskorišćeno za razvoj alata za automatsko rešavanje konstruktivnih problema ArgoTriCS. Alat treba da generiše konstrukcije koje su nalik onima koje su dobijene ručno i rešenje treba da uključi naredne četiri klasične komponente: analizu, konstrukciju, dokaz i diskusiju, praćene mašinski proverivim dokazima.

У овом раду се испитују могућности побољшавања процеса класификације кроз разматрање три проблема која се појављују у класификацији: проблем одабира атрибута, проблем подешавања тежина атрибута и проблем подешавања параметара класификатора. Сва три проблема су изазовна за решавање, и тренутно се налазе у фокусу начуних истраживања. За њихово решавање, у раду су предложене популационе метахеуристичке методе засноване на електромагнетизму. Реч је о методи за комбинаторну и глобалну оптимизацију која је инспирисана законитостима привлачења и одбијања наелектрисаних честица. Свака честица је представљена као низ реалних вредности. Решење проблема се добија уз помоћ пресликавања низова реалних вредности честица у домен проблема. Честице које се пресликавају у боља решења, остварују виши ниво наелектрисања, што за последицу има да те честице имају јачи утицај на остале. Итеративним померањем популације честица, које је индуковано наелектрисањима, врши се претрага простора могућих решења.
Решавањем проблема атрибута, врши се двојако побољшавање класификационог процеса. Елиминацијом непотребних атрибута може се елиминисати шум који нарушава класификациони модел, а истовремено се смањује димензија улазног проблема па се и ефикасност процеса класификације повећава. Проблем одабира атрибута је врло ефикасно решен предложеном методом, при чему је квалитет класификације у великом броју случајева (тест проблема) унапређен у односу на методе из литературе. Што се времена извршавања тиче, код неких тест проблема, времена извршавања предложене методе су и по неколико стотина пута мања од времена извршавања сродних метода из литературе.
Проблем подешавања тежина и подешавања параметара деле сличну репрезентацију решења, јер је у оба случаја реч о низовима реалних вредности. Пошто је и репрезентација наелектрисаних честица заснована на низовима реалних вредности, омогућен је глатки прелаз из простора честица у простор решења. Квалитет методе за решавање проблема подешавања тежина је демонстриран на методи најближих суседа. Извршена су тестирања над разнородним скуповима тест проблема и поређења са неколико метода из литературе. У већини случајева, предложени метод је надмашио остале упоредне методе.
Подешавање параметара класификатора има велики утицај на квалитет класификације. Предложена метода за подешавање параметара је примењена на методи подржавајућих вектора, која има сложену параметарску структуру када су у питању број параметара и домени њихових вредности. Хеуристичком иницијализацијом решења убрзано је проналажење региона квалитетних комбинација параметара. Извршена су исцрпна тестирања над тест проблемима различитих димензија и различите структуре атрибута: хомогене и хетерогене. У случају хомогене структуре, примењено је учење појединачних кернела, док се код хетерогених података користило вишекернелско учење. Упоредна анализа са методама из литературе је показала супериорност предложене методе када је у питању учење засновано на једном или више кернела са радијалном основом. Такође је показано да у осталим случајевима, предложена метода даје упоредиве резултате.
Сви предложени методи су допринели побољшању квалитета класификације. Због начина на који разматрају проблеме, све три методе се могу уопштити, и применити над произвољним класификационим моделом и/или произвољним класификационим проблемом.

Један од најтежих проблема теорије чворова јесте израчунавање броја одвезивости (Гордијевог броја) чвора или линка. Хас, Лагаријас и Пипенгер су доказали да је проблем одвезивости НП комплетан. Кнут и Хакен су описали алгоритам за препознавање тривијалног чвора. Предмет овог рада биће разматрање Бернхард-Јабланове хипотезе за одређивање броја одвезивости преко минималних дијаграма чворова, представљање метода за одређивање Гордијевих растојања за чворове до 9 пресека и одређивање растојања насталих заравњивањем пресека (енг.smoothing) за чворове са највише 9 пресека. Такође, биће презентоване нове таблице чворова до 11 пресека који се могу одвезати заравњивањем само једног пресека. Методи коришћени у овој тези се заснивају на раду са неминималним презентацијама чворова датих у Конвејевој нотацији. Растојања међу чворовима се могу користити за изучавање одређених акција над ланцима ДНК, па ће бити презентовани и модели таквих акција. Посебан осврт биће дат на својства Конвејеве нотације.

Izazovi u razvoju veb aplikacija postaju sve složeniji. Sa novim tehnologijama poput Play framework-a i Akka-e, inženjeri mogu da iskoriste svoje znanje Java ili Scala programskih jezika i kreiraju aplikacije koje su stalno dostupne, brze u izvršavanju kao i procesiranju velike količine podataka.

Inženjeri iz beogradske firme Gecko Solutions d.o.o. predstaviće tehnologije koje koriste za razvoj servisa za kompanije širom sveta:

• Scala - funkcionalni programski jezik
• Play - MVC framework za razvoj veb aplikacija
• Akka - distribuirani sistem baziran na događajima i otporan na otkaze

Prezentacija će uključivati i demonstraciju kreiranja veb aplikacije pomoću ovih tehnologija. Otkrićete zašto je Scala jedan od jezika o kojima se naviše priča, zašto je Play tako jednostavan za korišćenje i kako Akka može da pomogne na zanimljive načine.

Ovo će ujedno biti i idealna prilika da zaposlene u Gecka pitate sve što vas interesuje o razvoju modernih aplikacija i servisa, kao i radu u jednoj IT kompaniji.

We consider the problem of efficiently computing models for satisfiable constraints, in the presence of complex background theories such as floating-point arithmetic (FPA). Model construction has various applications, for instance the automatic generation of test inputs. It is well-known that naive encoding of constraints into simpler theories (for instance, bit-vectors or propositional logic) can lead to a drastic increase in size, and be unsatisfactory in terms of memory and runtime needed for model construction. We define a framework for systematic application of approximations in order to speed up model construction. Our method is more general than previous techniques in the sense that approximations that are neither under- nor over-approximations (or the combination of both) can be used, and shows promising results in practice.

Game Development danas predavanje na Matematičkom fakultetu u Beogradu.
Ukoliko ste zainteresovani za rad u industriji video igara, volite igre i želite da ih razvijate samostalno ili u nekoj od kompanija za razvoj video igara, pozivamo vas da posetite Matematički fakultet u Beogradu 27. februara sa početkom u 18h, jer će se upravo tada održati predavanje Game Development danas koje će se baviti pitanjima razvoja video igara u igračkoj industriji današnjice, izazovima, novim tehnologijama i mogućnostima, a sve to pod pokroviteljstvom kompanije Nordeus, najvećeg izdavača video igara na ovim prostorima.
Ispred kompanije Nordeus, predavanje će na fakultetu održati diplomci Matematičkog fakulteta:

• Mirjana Jovičić - lead software development engineer pričaće o Nordeusu i uslovima rada u ovoj kompaniji
• Aleksandar Marković - lead game designer govoriće o razvoju video igara
• Miloš Netković - game designer, na licu mesta će zajedno sa studentima razviti jednu video igru
• Trenutni studenti MATF-a koji su učestvovali na prošlogodišnjem Hackathonu, ekipa SSSM Squad, preneće svoje utiske sa ovog takmičenja u brzinskom pravljenju video igara kao i utiske o atmosferi u Nordeusu.

Ovo će ujedno biti i idealna prilika da zaposlene Nordeusa pitate sve što vas interesuje o razvoju video igara, igračkoj industriji, radu u jednoj IT kompaniji i ostalim zanimljivim temama.
Game Development danas se održava 27. februara na Matematičkom fakultetu u Beogradu, ulica Studentski trg 16 u učionici broj 706 sa početkom u 18h. Predavanju mogu da prisustvuju svi zainteresovani, a ne samo studenti Matematičkog fakulteta, stoga se očekuje dolazak svih onih koji vide sebe u industriji video igara.
Vidimo se!

Cilj projekta OneGeologyEurope (1G-E) je da se geološki prostorni podaci, koje poseduju Geološki zavodi Evrope, lakše pronalaze, postanu pristupačniji i korisniji pogotovo izvan okvira nacionalne geološke zajednice. Razlike u sadržaju, primenjenim klasifikacijama, nivoima detaljnosti i geometriji predstavljaju osnovne probleme u implementaciji, tako da je za publikovanje ovih podataka na vebu, bilo neophodno da se prvo semantički ujednače, a potom da se prilagode da i tehnički budu interoperabilni. Harmonizacija podataka obuhvata semantičku i višejezičnu harmonizaciju metapodataka, kao i usklađivanje geometrije i simbolizacije karata. Da bi se obezbedio opis nacionalnih skupova podataka na svim jezicima partnera u projektu, potrebno je da metapodaci budu uporedivi i pretraživi na svim jezicima. To je postignuto implementacijom višejezičnog rečnika (tezaurusa) geoloških podataka i višejezičnog kataloga metapodataka, koji predstavljaju kostur celog sistema. 1G-E koristi distribuirani digitalni model, tako da nacionalni zavodi publikuju podatke putem kartografskih veb servisa: servisa mapa (WMS, Web Map Service) i servisa prostornih objekata (WFS, Web Feature Service) na svojim veb GIS serverima. 1G-E geoportal putem baze metapodataka omogućava dostupnost ovako distribuiranih informacija uz mogućnost višejezičnog pretraživanja i publikovanja. Korišćenjem eXows (eXtended OGC Web Services) paketa se ostvaruje konekcija lokalnih veb servisa sa metapodacima, obezbeđuje višejezičnost kartografskog sistema i saglasnost sa standardima OneGeologyEurope i INSPIRE. Geološki zavod Srbije (GZS) i Rudarsko-geološki fakultet (RGF) su se uključili u međunarodni Projekat OneGeology Europe Plus (2013) i Projekat je u završnoj fazi, tako da očekuje da uskoro Srbija nađe svoje mesto na Geološkoj karti Evrope 1:1M. Kartografski veb servisi su publikovani ArcGIS Serveru 10.1 na RGF-u i javno su dostupni, tako da se mogu pozvati GIS klijentom (npr. ArcMap), integrisati JavaScript-om u veb strane ili publikovati na SharePoint portalu.
Osnovna adresa projekta 1G-E
Geoportal 1G-E
Katalog metapodataka:
lokalni metapodaci za WMS
Kartografski prikaz WMS
Kroz GIS klijenta (ArcMap ili slično) WMS se poziva sa adrese: http://gzs.rgf.rs:6080/arcgis/services/RGF_GZS_Bedrock_and_Superficial_Geology/MapServer/WMSServer?

Svedoci smo vremena u kome su internet i digitalni zapis učinili da ogromne količine sirovih podataka postanu dostupne širokoj javnosti. Umesto ,,fontane mudrosti`` računari su nam doneli ,,poplavu podataka``, zbog toga je imperativ adekvatno pripremiti i analizirati sirove podatke i na osnovu toga doći do informacija i znanja koja na taj način stiču neprocenjivu vrednost. Istraživanje podataka, kao interdisciplinarno polje informatike koje se bavi automatskim ili polu-automatskim otkrivanjem znanja u podacima, sve više dobija na značaju. Jedan od osnovnih problema koji se rešavaju u okviru Istraživanja podataka je klasifikacija koja je i tema ove doktorske disertacije. Glavni doprinos disertacije ogleda se u definisanju novih metoda za klasifikaciju teksta, evaluaciji rezultata koji se postižu primenom ovih metoda, kao i poređenju ovih metoda sa drugim najsavremenijim metodama. Prva metoda se zasniva na n-gramskoj analizi teksta. Prikazana je osnovna varijanta metode i njene modifikacije nastale kao rezultat uvođenja težinskih faktora n-gramima iz profila klasa. Jezička nezavisnost metode testirana je na javno dostupnim korpusima klasifikovanih tekstova na engleskom (Reuters-21578 i 20-Newsgroups), kineskom (Tancorp-12), arapskom (Mesleh-10) i srpskom jeziku (Ebart-3). U poređenju sa najsavremenijim metodama, ova metoda daje uporedive, a u većem broju slučajeva i bolje rezultate. Druga metoda se zasniva na sasvim drugačijem pristupu. Ona koristi semantičke informacije sadržane u srpskom wordnetu i srpskom elektronskom rečniku u cilju klasifikacije teksta na srpskom jeziku. Zasniva se na pridruživanju odabranih koncepata iz srpskog wordnet-a klasama, na osnovu kojih se izračunava mera pripadnosti klasi i vrši pridruživanje dokumenta nekoj od klasa.

Seven Bridges Genomics vas poziva da prisustvujete predavanju na kome ćete imati prilike da saznate više o besplatnoj Rubi radionici koju ćemo organizovati tokom februara i marta 2014. i o kompaniji koja se bavi izradom softverske platforme za obradu podataka dobijenih iz uzoraka genetičkog materijala. Ruby je generalni objektno orijentisani programski jezik sa elegantnom sintaksom koja je laka za razumevanje i pisanje. Glavni cilj dizajnera jezika je: "produktivnost programera i uživanje u pisanju koda". Tokom radionice upoznaćete se sa samim jezikom i okruženjem, a praktični rad uz stručno vođenje omogućiće da vidite kako u Rubiju možete da napravite konzolne alate, servise, web apije i web aplikacije. Na ovaj način upoznaćete širok opseg problema na koje ćete nailaziti u praksi, kao i načine koji vam omogućavaju da ih rešite brzo i lako.

Ko može da se prijavi?
Svi koji su motivisani i zainteresovani za sticanje praktičnih znanja iz programskog jezika Ruby. Jedini uslov koji imamo jeste da poznajete bar jedan objektno orijentisani programski jezik i da ste spremni i motivisani da odvojite subotu pre podne tokom februara i marta da biste prisustvovali svim predavanjima. Prednost će imati svi koji iza sebe imaju ostvarene projekte i koji pokazuju spremnost za upoznavanje sa novim tehnologijama i tehnikama.

Kako se prijaviti?
Svi zainteresovani moći će na predavanju da čuju o samoj radionici, a na stranici https://ruby.sbgenomics.com/ možete saznati više o načinu prijavljivanja i odabiru učesnika.

Odabir učesnika
Verujemo da će svi prijavljeni biti više nego kvalifikovani za učestvovanje, ali zbog težnje da održimo kvalitet programa bićemo u mogućnosti da radimo sa najviše 15 polaznika. Zato ćemo morati da ograničimo broj polaznika i neke prijavljene pozovemo u periodu između 27. januara i 5. feruara u Seven Bridges Genomics na kratak intervju. Sve odabrane učesnike obavestićemo elektronskim putem o terminu prvog sastanka.

Kako izgledaju radionice
Radionice će se održavati subotom, od 11 časova u prostorijama Seven Bridges Genomics i pored obaveznog prisustva na svakom od osam časova, biće potrebno između tri i pet časova nedeljno za pripremu i izradu zadataka. Koncepti koje će se koristiti za izradu biće donekle obrađeni na časovima, ali od učesnika očekujemo i samostalni rad i inicijativu. Poslednji deveti čas, predviđen je za prezentovanje finalnog samostalnog rada, za koji će specifikacija biti unapred poznata.

Za sva pitanja možete pisati email adresu workshop@sbgenomics.com

Detaljnije o Seven Bridges Genomics
Seven Bridges Genomics je start-up kompanija osnovana 2009. godine sa kancelarijama u Beogradu i Bostonu koja se bavi izradom softverske platforme za obradu podataka dobijenih iz uzoraka genetičkog materijala. U Beogradskom delu Seven Bridges Genomics zaposleni su pretežno inženjeri koji rade na razvoju platforme I proizvodnji alata namenjenih krajnjim korisnicima. Klijenti Seven Bridges Genomics su ugledne farmaceutske kuće, naučni instituti i univerziteti. Okosnica rada u Seven Bridges Genomics uspostavljanje snažnih multidisciplinarnih timova i stalno ulaganje truda u obrazovanje ljudi koji rade na proizvodnji najnaprednijeg softverskog rešenja koje treba da odgovori na mnogobrojne izazove oblasti u razvoju. Više informacija možete pronaći na www.sbgenomics.com/

U radu je predstavljena metaheruistika zasnovana na elektromagnetizmu (EM) za rešavanje NP teškog problema određivanja permutacije koja zadovoljava najveći broj zadatih ograničenja (eng. Maximum Betweenness Problem - MBP). Formulacija ovog problema se može direktno prilagoditi nekim problemima fizičkog mapiranja u molekularnoj biologiji. EM predstavlja populacionu optimizacionu tehniku u kojoj svaka jedinka iz populacije predstavlja jedno rešenje posmatranog problema. Tehnika je inspirisana silama privlačenja i odbijanja naelektrisanih čestica. Razvijena je adekvatna reprezentacije jedinke, kao i funkcija cilja koje omogućavaju efektivan obilazak prostora rešenja velikih dimenzija. Takođe je implementirana i lokalna pretraga sa keširanjem rešenja, što je doprinelo ubrzanju algoritma. Metod je testiran nad realnim i veštačkim test problemima. Pokazano je da EM u velikoj većini slučajeva dostiže optimalna rešenja na manjim test problemima i najbolja poznata rešenja na problemima velikih dimenzija. Sprovedena statistička analiza rezultata potvrđuje da je EM metod značajno bolji od ostalih metoda iz literature.

Razvijena je multifunkcionalna softverska EIIP/ISM platforma zasnovana na fizičkim parametrima organskih molekula koji definišu njihovu dalekodosežnu interakciju (međumolekulske interakcije na rastojanjima >5Å). Ova platforma omogućava (i) izučavanje protein-protein interakcije i interakcije između proteina i malih molekula, (ii) izučavanje veze između strukture i funkcije proteina, (iii) procenu uticaja mutacija na biološku funkciju proteina, (iv) praćenje funkcionalne evolucije proteina, (v) dizajniranje molekula željene biološke aktivnosti i (vi) selekciju potencijalnih terapeutskih molekula. Rezultati primene EIIP/ISM platforme potvrdili su primenjivost ove platforme u rešavanju širokog spektra problema u molekularnoj biologiji, biomedicini i farmaciji.

Dokaz korektnosti KRK strategije završnice u šahu svođenjem na problem SAT
Predrag Janičić (zajednički rad sa Markom Malikovićem, Univerzitet u Rijeci, Hrvatska)

Strategije za šahovske završnice na koncizan i intuitivni način opisuju pravila koja igrač (bilo čovek ili računar) treba da prati da bi osigurao pobedu (ili remi). Njihova se korektnost može dokazati na razne načine i u ovom izlaganju biće predstavljano dokazivanje korektnosti jedne strategije za završnicu KRK svođenjem na problem SAT, a uz pomoć URSA sistema. Tvrđenje o korektnosti nije zasnovano na iscpnoj pretrazi, nego na većem broju inutitivnih lema višeg nivoa. Tim lemama odgovaraju SAT instance sa stotinama hiljada promenljivih i klauza, ali su sve rešene uspešno, u relativno kratkom roku. Ovo je prvi dokaz korektnosti strategije završnice izveden na apstraktnom nivou, uz pomoć računara. Izložena metodologija može se primeniti i na druge slične probleme.

Osnova prenosa podataka preko računarskih mreža je transfer protokol. Najrasprostanjeniji i svugde podržani su TCP i UDP. Za pouzdan prenos podataka se koristi TCP transfer protokol. UDP transfer protokol nije pouzdan – nema garancija da će svi poslati podaci stići ispravni na odredište. U radu se razmatraju TCP i UDP transfer protokoli kao i mogućnost nadogradnje nepouzdanog UDP protokola kako bi se obezbedio pouzdan prenos podataka. Kao primer nadogradnje koristi se UDT (UDP based Data Transfer protocol) koji se detaljno analizira. Dalje se vrše uporedna testiranja između UDT i TCP transfer protokola preko aplikacije posebno izgrađene za tu svrhu. Na kraju se izlažu rezultati testiranja praćeni diskusijom.

Ovaj rad u drugom poglavlju govori o opštem pojmu nemonotonog rezonovanja i nemonotone relacije posledice. U trećem poglavlju opisuje sintaksu. Zatim su detaljno prezentovani pet logičkih sistema i familija modela. Prvi je sistem C opisan u četvrtom poglavlju. U petom poglavlju je opisan drugi, jači sistem CL. U šestom poglavlju je opisan treći još jači sistem P koji je centralni sistem ovog rada i koji je prihvaćen kao minimalni sistem nemonotonog zaključivanja. U sedmom poglavlju je opisan četvrti sistem CM, koji je jači od CL ali ne može da se poredi sa P. U osmom poglavlju je opisan poslednji od ovih sistema, M koji je jači od svih prethodnih sistema i ekvivalentan je klasičnoj iskaznoj logici. U ovom radu je takodje dato poredjenje navedenih sistema. Opisana su i logička pravila koja mogu biti izvedena iz navedenih sistema. Detaljno je objašnjeno, korak po korak, izvodjenja svakog pravila a zatim je i grafički prikazano izvodjenje svakog pravila.

Испитивање афине еквивалентности Булових функција од значаја је за криптографију, а може се користити и за класификацију Булових функција У раду је дат преглед основних трансформација и инверијанти које се могу искористити за утврђивање афине еквивалентности две задате Булове функције. Представљен је алгоритам за утврђивање афине еквивалентности базиран на описаним трансформацијама и инверијантама. Описана је програмска реализација алгоритма и дат је преглед резултата.

Већина новијих метода факторизације своди се на проналажење целих бројева x, y таквих да је n = x^2 - y^2 = (x-y)(x+y), где је n број који треба раставити на чиниоце. После тога чиниоци n проналазе се применом Еуклидовог алгоритма на n и x-y. Метод који је реализован проналази верижни развој корена из n, односно низ његових парцијалних разломака (конвергената) P_i/Q_i, и покушава разлагање P_i^2 mod n у производ релативно малих простих бројева. Из неколико таквих разлагања решавањем система линеарних једначина по модулу два проналазе се цели x, y такви да је n=x^2-y^2.

Metoda promenljivih okolina se u praksi pokazala vrlo uspešnom za rešavanje problema diskretne i kontinualne optimizacije. Glavna ideja ove metode je sistematska promena okolina unutar lokalnog pretraživanja. Nalaženje globalnog minimuma kontinualnih problema je često dosta težak zadatak zbog česte konvergencije ka lokalnom minimumu. Kako je broj različitih okolina koje se ispituju u potrazi za boljim rešenjem konačan, iz proizvoljne tačke nije moguće dostići na ovaj način sve tačke iz prostora dopustivih rešenja Rn. Zbog toga ova strategija ima najviše potencijala u slučaju kada se rešenje problema traži na nekom podskupu skupa Rn za koji se pretpostavlja da sadrži globalni minimum.
U cilju da se izbegne pomenuto ograničenje predložena je nova varijanta metode, Gauss-metoda promenljivih okolina. Umesto definisanja niza okolina iz kojih će se birati tačka na slučajan način, predloženo je korišćenje Gausove raspodele slučajnih brojeva kako bi se od zadatog dopustivog rešenja dostiglo potencijalno bolje rešenje. Time se iz proizvoljne tačke u prostoru može stići u bilo koju tačku prostora, tj. globalni minimum postaje dostupan polazeći iz bilo koje početne tačke.
U osnovnoj verziji metode promenljivih okolina neophodno je unapred definisati sistem okolina, njihov ukupan broj i veličinu, kao i tip raspodele koja će se koristiti za odabir slučajne tačke unutar tih okolina. Gauss-metoda promenljivih okolina za razliku od osnovne verzije ima manje parametara jer su sve okoline iste veličine (jednake celom prostoru pretrage) i imaju jedinstvenu familiju raspodela – Gausovu raspodelu slučajnih brojeva.
Problem raspoređivanja prenosa datoteka (File transfer scheduling problem – FTSP) je optimizacioni problem koji svoju primenu pronalazi u mnogim oblastima poput telekomunikacijama, LAN i WAN mrežama, raspoređivanju u okviru MIMD (multiple instruction multiple data) računarskih sistema i dr. Spada u klasu NP teških problema te je primena metaheurističkih metoda pogodna za njegovo rešavanje. Zadatak optimizacije FTSP sastoji se u traženju odgovarajućeg rasporeda pojedinačnih prenosa datoteka, tj. vremenskih trenutaka kada će svaka datoteka započeti svoj prenos tako da ukupno vreme neophodno da sve datoteke budu prenešene bude što kraće.
U cilju egzaktnog rešavanja datog problema razvijeni su modeli celobrojnog linearnog programiranja i dati su dokazi njihove korektnosti. Na taj način se mogu dobiti optimalna rešenja ovog problema na test primerima malih i srednjih dimenzija.
Za rešavanje test primera velikih dimenzija razvijena je metoda promenljivih okolina koja koristi permutacijsku reprezentaciju gde se može koristiti uobičajen sistem okolina. Osim toga, data metoda promenljivih okolina se koristi i za određivanje gornje granice rešenja koja je neophodna za testiranje predloženih modela celobrojnog linearnog programiranja. U primenjenom sistemu okolina postignut je dovoljan nivo diverzifikacije koji obezbeđuje istraživanje obećavajućih regiona pretrage. U cilju intenzifikacije procesa nalaženja kvalitetnih rešenja implementirane su tri različite varijante lokalne pretrage: 2-zamena, 2-zamena susednih i metoda spusta kroz promenljive okoline.
U cilju primene metoda kontinualne optimizacije za rešavanje FTSP razvijena je težinska reprezentacija rešenja. Ovakva reprezentacija omogućava primenu metoda kontinualne optimizacije koje ne zahtevaju diferencijabilnost funkcije cilja. Kako se Gauss-metoda promenljivih okolina pokazala uspešnom za rešavanje problema kontinualne optimizacije a ne zahteva da funkcija cilja bude glatka onda je ona primenjena i za rešavanje FTSP. Težinska reprezentacija rešenja omogućava primenu prethodno opisanih metoda lokalnog pretraživanja.
Korišćenjem navedenih metoda optimalno su rešeni test primeri malih i srednjih dimenzija. Na instancama velikih dimenzija koje su van domašaja egzaktnih metoda dobijena su metaheuristička rešenja u razumnom vremenu izvršavanja. Dobijeni eksperimentalni rezultati u

TCP je protokol na koji se većina aplikacija oslanja kada želi da prenese podatke preko mreže. On je na Internetu dominantan, gotovo bez konkurencije, zahvaljujući jednostavnosti korišćenja i jakih garancija koje pruža. Međutim, puno aplikacija zahteva brz prenos preko veza sa velikim propusnim opsegom i velikim vremenom obilaska i tu standardni TCP nailazi na poteškoće. On ima veliki problem da postigne optimalne performanse i iskoristi čak i deo kapaciteta. Vremenom, puno rešenja je predloženo. Ovaj rad opisuje standardne TCP algoritme, duge veze sa velikim kašnjenjem velikog kapaciteta i probleme u efikasnosti koji na njima postoje. Dat je pregled pet modernih algoritama za rešavanje istih, kao i rezultati uporednih testova.

Неисправан софтвер кошта светску економиjу милиjарде долара годишње. Међутим, суштинска важност исправности софтвера не мери се новцем jер неисправан софтвер може да узрокуjе материjално несагледиве последице. То чини питање испитивања исправности софтвера посебно важним.

У оквиру излагања биће представљени различити приступи испитивању исправности софтвера, са својим теоријским и практичним ограничењима. Биће приказан систем LAV - систем за аутоматско генерисање и проверавање услова исправности програма који на нов начин комбинује симболичко извршавање, описивање понашања програма исказним променљивама и проверавање ограничених модела. Предложени систем је имплементиран у програмском језику С++ као алат LAV који је јавно доступан и отвореног кода. Експериментални резултати на корпусу С програма, који служе за утврђивање могућности верификацијских алата, показују да је представљен приступ упоредив са постојећим сродним алатима. Такође, експериментални резултати показују да предложено компактно моделовање могућих путања кроз програм омогућава утврђивање исправности програма који су ван домашаја алата за симболичко извршавање.

LAV је успешно примењен и у контексту образовања где је коришћен за откривање грешака у студентским радовима. Експериментални резултати на корпусу студентских програма показују да је верификација ефикаснија од тренутно доминантно коришћених техника аутоматског тестирања. Такође, LAV може да унапреди аутоматску евалуацију студентских радова на пољу генерисања квалитетних, разумљивих и поузданих података о резултатима рада студента, као и на пољу аутоматског оцењивања.

Objektno/relaciono preslikavanje je jedan od aktuelnih problema u softverskoj industriji. Narocito je prisutan kod razvoja poslovnih aplikacija, gde je akcenat na brzom i efikasnom resavanju problema. Okvir Hibernate predstavlja otvoreni kod resenje problema objektno/relacionog preslikavanja u programskom jeziku Java. Integrisan sa okvirom Spring daje alat koji se koristi u najvecem broju kompanija koje za razvoj svojih aplikacija koriste programski jezik Java. U radu su prezentovane pogodnosti koje nudi okvir Hibernate, a uporedo je nastala i aplikacija koja ima za cilj demonstraciju predstavljenih pogodnosti i jednog vida integracije sa okvirom Spring.

Овај рад представља покушај да се у оквиру софтвера МедијаВики развије алат за упоређивање профила понашања корисника Википедије, на основу јавно доступних података. Циљ је да се са што већом сигурношћу утврди да ли два конкретна одабрана корисничка налога припадају истој особи. Постоји више мотива због којих злонамерни корисници употребљавају различите налоге. Неки од њих су покушаји да се избегну блокаде или да се оствари већина у гласању, или бројчана премоћ у дискусијама у циљу промовисања неког политичког или другог интереса. Како је Википедија један од најзначајнијих извора информација на Интернету и често једини извор који читаоци консултују, веома је значајно да се деловање злонамерних корисника сведе на најмању могућу меру. Постојећи алати за проверу да ли два корисничка налога припадају истој особи се заснивају на упоређивању техничких параметара као што су IP адресе. Мане таквог приступа су недовољна поузданост, нарушавање приватности и једноставност фалсификовања параметара. Алат који се развија је замишљен као комплемент тренутном приступу како би се повећала поузданост анализа. Овај рад полази од претпоставке да уређивачке аспекте који зависе од психологије и навика појединца („бихејвиоралне“ параметре), за разлику од техничких параметара, није једноставно изменити. На основу те претпоставке, изразита сличност понашања два корисника може да представља индикацију да би иза оба налога могла да стоји иста особа, док би различито понашање било индикација да иза два налога стоје различите особе. За утврђивање сличности двају корисничких налога су развијене метрике које се базирају на статистичким методама.

U ovom radu je prikazan razvoj aplikacije za medijsko planiranje korišćenjem Spring okvira i MyBatis objektno-relacionog preslikavanja. Spring predstavlja relativno novu vrstu softverskog alata koji omogućava drugačiji način razmisljanja u razvoju aplikacija. Svojim, donekle strogim pravilima, ukida nečitljivost koda i praktično zabranjuje pravljenje klasa za čije tumačenje je potrebno izdvojiti dosta vremena. Modularnost i raslojavanje aplikacije, po jasno definisanim granicama kakve nam predlaže Spring okvir, predstavljaju jako veliku prednost i podstiču jedan nov način razmišljanja prilikom razvijanja aplikacije. Cilj ovog rada je predstavljanje migracije aplikacije sa jednog načina rada, koji se oslanjao na JDBC tehnologije, na Spring aplikaciju koja komunikaciju sa bazom vrši uz pomoć objektno-relacionog preslikavanja podržanog od strane MyBatis tehnologije. MyBatis je okvir za objektno-relaciono preslikavanje koji SQL upite, naredbe, procedure i funkcije, povezuje sa Java komponentama preko xml deskriptora ili anotacija. Sa MyBatis-om je moguće koristiti sve funkcionalnosti koje nudi SQL, a njegova najveća prednost u odnosu na druge tehnologije objektno-relacionog preslikavanja, je jednostavnost.

Profesor Milutinović će predstaviti suštinu dva predmeta koja on predaje na ETF, a od nedavno i na master studijama na MF. Uslovno rečeno, ta dva predmeta sadrže neka od znanja od interesa za tekuću R&D Fab inicijativu (istraživacki centar, kao podrška fabrikama čipova, a koji se gradi kroz saradnju Vlade Srbije sa firmom Mubadala iz Emirata).

U ovom radu je razmatran jednodimenzioni problem pakovanja u skladišta (Bin Packing Problem - BPP) i njegovo rešavanje metaheuristikom zasnovanom na ponašanju mrava u kolonijama (Ant Colony Optimization - ACO). BPP je poznat kao NP težak problem kombinatorne optimizacije. Egzaktne metode su se pokazale dobrim samo kada su instance malih dimenzija u pitanju, pa se za realne probleme do rešenja dolazi primenom heuristika i metaheuristika. ACO je metaheuristika koja se uspešno koristi za rešavanje problema kombinatorne optimzacije. Zasnovana je na indirektnoj komunikaciji između mrava u koloniji pomoću traga koji za sobom ostavljaju – feromona. Feromon u algoritmu služi kao numerička informacija o tome koliko je mrav koristan u izgradnji rešenja. Kako je poznato da ovaj pristup BPP-u bolje rezultate daje u kobinaciji sa lokalnim pretraživanjem, iskorišcena je ova ideja u cilju što efikasnijeg rešavanja problema. Za inicijalno rešenje su objašnjene i korišcene metode prvog odgovarajućeg paketa (First Fit Decreasing - FFD), najboljeg odgovarajućeg paketa (Best Fit Decreasing - BFD), sledećeg odgovarajućeg paketa (Next Fit Decreasing - NFD) i najgoreg odgovarajućeg paketa (Worst Fit Decreasing - WFD). Rezultati predloženog algoritma su upoređeni sa algoritmima u literaturi koji se pokazali efikasnim

Preduzeća su u stalnoj trci za uvećanjem profita, zadržavanjem postojećih korisnika i pridobijanjem novih. Jedan od mnogih setova alata koji imaju za cilj pomoć u interakciji između dobavljača i korisnika su upravo Sistemi za upravljanje odnosima sa korisnicima, CRM (eng. Customer Relationship Menagment) sistemi. CRM sistemi su namenjeni za uspostavljanje jakih dugoročnih odnosa koji doprinose zadržavanju korisnika i njihovom ponovnom vraćanju. Imaju za cilj da pomognu u građenju individualnih korisničkih odnosa tako da i kompanija i korisnik izvuku najbolje. Svrha ovog rada je da pruži bolje razumevanje CRM sistema, da predstavi i opiše karakterisitke lidera na tržištu među SaaS CRM sistemima i predstavi razvoj i dalje prilagođavanje CRM sistema Salesforce.com radi dobijanja novih, vertikalnih, rešenja. Konkretno u ovom radu će biti predstavljeno unapređenje u polju ljudskih resursa.

Протокол TLS илуструје се примерима успостављања шифроване комуникације и описом структуре и намене појединих типова порука. Поред приказа слабости претходне верзије протокола биће демонстрирано успостављање шифорване везе између програмски реализованог клијента и неког сервера на интернету.