Academic year 2005/06

Uz pregled strategija za paralelizaciju metaheuristickih metoda, bice navedeni i originalni rezultati vezani za paralelizaciju metode promenljivih okolina (Variable Neighborhood Search, VNS). Razvijeno je nekoliko strategija paralelizacije na razlicitim nivoima koje su se pokazale veoma uspesne u postizanju kako ubrzanja izvrsavanja ove metode, tako i dobijanja kvalitetnijih konacnih rezulata. Zakljucak ce biti potkrepljen eksperimentalnim rezultatima dobijenim paralelnim izvrsavanjem na SUN SPARC radnim stanicama.

Neka je 𝒜_n skup kvadratnih (0, 1) matrica reda n. U skupovima 𝒜_n, n ≤ 8, pronadjeni su svi predstavnici (leksikografski najmanje matrice) klasa ekvivalencije u odnosu na permutovanje vrsta i kolona. Ovakva klasifikacija omogućava proveru različitih činjenica pregledanjem spiskova predstavnika. Na primer, ustanovljeno je da regularnih (0, 1) matrica reda 8 ima 10160459763342013440, videti

http://www.research.att.com/~njas/sequences/A055165.

Neka dalje 𝒟_n skup apsolutnih vrednosti determinanti matrica iz 𝒜_n, i neka je a_n najmanji prirodni broj van skupa 𝒟_n. Tada je

𝒟₉ = {0 − 102, 104, 105, 108, 110, 112, 116, 117, 120, 125, 128, 144}

i a₉ = 103, videti

http://www.research.att.com/%7Enjas/sequences/A013588;

Rad o kome je reč i rezultati klasifikacije mogu se pronaći na adresama

http://www.matf.bg.ac.yu/~ezivkovm/publications/01classif.pdf

odnosno

http://www.matf.bg.ac.yu/~ezivkovm/01matrices.htm.

Predstavicu program Google-a namenjen studentima (racunarstva) sirom sveta: Summer of Code. Prenecu iskustva iz onog odrzanog 2005, opisati na koji nacin su studenti birani i kako su dodeljivani projekti, i opisati svoj projekat: web DocBook editor koji koristi Gecko za WYSIWYG, JS xmlHttpRequest za izmene uzivo, bazu sa smestanje revizija, i Python kao programski jezik.

Saša Stevanović je bivši student matematičkog fakulteta koji uspešno radi u ispostavi kompanije PCTEL. Na predavanju će biti opisano šta je VoIP (Voice over IP) kakve sve varijante VoIP postoje i od kojih se komponenti takvi sistemi sastoje

Na predavanju ce biti prezentiran softver za pracenje olujnih aktivnosti u Atlantskom i Pacifickom bazenu. Sezona 2005., sa tri katastrofalna uragana, je pokazala vaznost pravilne informisanosti o nastanku i kretanju ovakvih formacija za stanovnike priobalnih podrucja u ovom regionu. Odgovarajuce meteoroloske sluzbe izdaju redovne biltene sa ovim informacijama, ali ne postoji unificiran nacin njihove distribucije. Softver o kome ce biti rijeci na predavanju omogucava korisnicima da na svojim PC racunarima odrzavaju i azuriraju bazu podataka sa svim relavantnim izvjestajima, dodajuci na to i mogucnost 2D i 3D vizuelizacije kretanja uragana. Softver je razvijen koriscenjem C++ programskog jezika, te Qt toolkit-a i OpenGL biblioteke.

VIKIPEDIJA

Imamo veliku čast da na našem fakultetu ugostimo osnivača Vikipedije, Jimbo Wales-a. Vikipedija je postala najveca enciklopedija danasnjice. To je slobodna enciklopedija i svaki korisnik Interneta moze da doprinese njenom sadrzaju. Sintaksa, koja je jednostavnija od sintakse HTML-a, pomaze da za nju mogu da pisu i racunarski laici koji dobro poznaju neku drugu oblast. Vikipedija je izvorno nastala na engleskom jeziku, a zatim pocela da se razvija i na ostalim jezicima, ukljucujuci i srpski.

Posle Vikipedije u okviru Vikimedijine fondacije nastali su i drugi srodni projekti: Viki recnik, Viki knjige, Viki citati, Viki izvornik, Viki vrste, Viki vesti i Viki ostava. Oni su zasnovani na istim principima kao i Vikipedija, pokrivaju sadrzaje koji su drugacijeg karaktera od enciklopedije i cine sa njom jednu celinu.

Vikipedija je zasnovana na principima GNU licence, slobodna i neprofitabilna, njen cilj je jedino kvalitet informacije. Naucne ustanove, kao sto su fakulteti, mogu da pomognu razvijanje Vikipedije na srpskom jeziku

U ovom predavanju biće prikazani rezultati dva genetska algoritma korišćena za rešavanje problema p-hab medijane sa jednostrukom alokacijom (Uncapacitated Single Allocation p-hub Median Problem - USApHMP). Dva nova načina kodiranja i njima prilagođeni genetski operatori koji čuvaju korektnost jedinki su dodatno doprineli robusnosti i efikasnosti genetskih algoritama za rešavanje datog problema. Eksperimenti izvršeni na standardnim ORLIB instancama pokazuju da su oba genetska algoritma dala izuzetne rezultate. Dobijeni rezultati su bolji poredeći sa rezultatima postojećih metoda za rešavanje ovog problema, pogotovo na instancama velike dimenzije (do 200 čvorova i 20 habova).

Vikipedija je postala najveca enciklopedija danasnjice. To je slobodna enciklopedija i svaki korisnik Interneta moze da doprinese njenom sadrzaju. Sintaksa, koja je jednostavnija od sintakse HTML-a, pomaze da za nju mogu da pisu i racunarski laici koji dobro poznaju neku drugu oblast. Vikipedija je izvorno nastala na engleskom jeziku, a zatim pocela da se razvija i na ostalim jezicima, ukljucujuci i srpski.

Posle Vikipedije u okviru Vikimedijine fondacije nastali su i drugi srodni projekti: Viki recnik, Viki knjige, Viki citati, Viki izvornik, Viki vrste, Viki vesti i Viki ostava. Oni su zasnovani na istim principima kao i Vikipedija, pokrivaju sadrzaje koji su drugacijeg karaktera od enciklopedije i cine sa njom jednu celinu.

Vikipedija je zasnovana na principima GNU licence, slobodna i neprofitabilna, njen cilj je jedino kvalitet informacije. Naucne ustanove, kao sto su fakulteti, mogu da pomognu razvijanje Vikipedije na srpskom jeziku

Razumevanje (i čitanje) specijalističkih tekstova zahteva poznavanje terminologije koja se koristi u datoj oblasti. U dinamičkim domenima, kakav je biomedicina, priliv nove terminologije je takav da ručno-održavane terminološke baze ne mogu da zadovolje potrebe ni eksperata ni računarskih pretraživačkih sistema. Dodatno, postojeće terminološke baze obično služe kao referenca za eksperte, i nisu kreirane kao podrška računarskoj obradi dokumenata. Tokom poslednjih godina razvijeno je nekoliko sistema za automatsko prepoznavanje terminologije u biomedicinskoj literaturi. U izlaganju ce biti reči o jednom metodu koji kombinuje razne nivoe lingvističkog procesiranja i statističku analizu za prepoznavanje termina. Osim samog prepoznavanja, biće reči i o korišćenju dokumenata kao resursa za pretraživanje i otkrivanje relacija između povezivanih termina i koncepata. Takođe će biti razmotreni i primeri aplikacija koji koriste terminološke inforamcije kao osnovni resurs.

NooJ is a linguistic development environment that includes large-coverage dictionaries and grammars, and parses corpora in real time.

NooJ includes tools to create and maintain large-coverage lexical resources, as well as morphological and syntactic grammars. Dictionaries and grammars are applied to texts in order to locate morphological, lexical and syntactic patterns and tag simple and compound words.

NooJ can build complex concordances, with respect to all types of Finite State and Context-Free patterns.

NooJ users can easily develop extractors to identify semantic units in large texts, such as names of persons, locations, dates, technical expressions of finance, etc